Emocije u kandžama manipulatora

Kako taktiziranje, emocionalne ucene i druge igrice ugrožavaju ljubav? Što je bliskost između dvoje ljudi veća, to su i psihološke igre češće, jer je rizik od emotivnog povređivanja veći

Gde je ljubav, tu je, ponekad, i – manipulacija. Svesna i nesvesna. Igrice koje igramo da bismo partnera držali u šaci. Izazivanje ljubomore da bi “trčao” za nama. Glumljenje žrtve kako bi ga stalno grizla savest. Emocionalne ucene da ne bi otišao. Upotreba svih verbalnih aduta, strategija i algoritama. I tako veza prestaje da liči na ples iskrenih osećanja i postaje borba taktika. Ona koja više deluje – ta je najviše u upotrebi. Čemu uopšte manipulacija u ljubavi? I da li je njeno prisustvo zapravo negacija čistih, dubokih emocija? Koliko možemo da budemo zadovoljni i spokojni ako znamo da nam je neko rekao da mu je stalo do nas samo zato što smo mi to priznanje “iskamčili”, taktikom ga izveli na scenu? I, pre svega – kako da znamo da smo u rukama manipulatora?

Željka Kurjački, psiholog i psihoterapeut, kaže da ukoliko postavimo sebi pitanje: “Da li sam ja ovo zaista želeo ili samo nisam znao kako da to odbijem?”, a odgovor bude ovaj drugi, tada možemo sa sigurnošću da znamo da smo podlegli manipulaciji.

– Neko nas je saterao u ćošak, neko je znao na koji način, kojim rečima, kojim tonom treba da nam se obrati, i to je iskoristio da nas privoli da pristanemo na nešto što nismo želeli – navodi sagovornica “Života plus”. – Pitanje “Želim li ja zaista ovo?” može da nam posluži kao kontrolno i, ako otkrijemo da to ne želimo, tada moramo da tražimo način da to i saopštimo.

Od žrtve do dželata

* Postoji li profil emotivnog manipulatora? I kako bi on mogao da se opiše?

– Emotivno se manipuliše na različite načine, od agresivnih pretnji, pozivanja na odgovornost, preko suza, do vrlo skrivenih manipulacija kao što je simuliranje zdravstvenih tegoba. Kažu da čak postoji vrsta ptice kod koje se majka pretvara da joj je krilo slomljeno da je njena deca ne bi ostavila. Ove skrivene manipulacije su mnogo efektnije, jer ih je teže prepoznati (a samim tim je i teže odbraniti se od njih) i zbog toga što u isto vreme “udaraju” na osećaj odgovornosti, krivice i straha. Emotivni manipulatori ne žele da preuzmu odgovornost ni posledice svojih želja i postupaka, pa nalaze način kako da to izbegnu. Vrlo rado će krivicu prebaciti na drugu osobu: “Mogla si da kažeš – ne”, “Pogrešno si me razumeo”…

* Mnogi manipulišu u vezi tako što im je večito izigravanje žrtve, jadikovanje ili prebacivanje krivice način da izazovu grižu savesti kod partnera i spreče ga da ode. Koliko dugo to može da drži vodu?

– Manipulatori manipulišu uvek na svoj omiljeni način. Agresivni će vikati i pretiti, oni koji više vole da im skoči pritisak i šećer će koristiti te metode. Uglavnom ljudi ne oblikuju način manipulisanja u odnosu na drugu stranu, nego biraju osobu čija je slaba tačka baš njihov način manipulisanja. Dete koje, kada odbiju da mu kupe igračku, proba da manipuliše plakanjem, kod jedne osobe će izazvati sažaljenje, dok će kod druge probuditi sasvim suprotan efekat – ljutnju. Ono će nastaviti da manipuliše onim ko “pada” na njegove suze, a izbegavaće takvo ponašanje sa nekim ko je na to imun. U životu će se i kasnije na isti način, nesvesno, okružiti ljudima koji su na odgovorajući način slabi na nju.

Režiranje situacija

* Da li je izazivanje ljubomore jedan od oblika manipulacije? Šta partner želi time da postigne, a kako može da mu se vrati kao bumerang?

– Emocionalnim manipulisanjem izazivamo osećanje i reakciju koji su u skladu sa psihološkom igrom koju igramo, bilo da su to ljubomora, sažaljenje, ljutnja, agresija, osećaj krivice… Kada neko pokušava da izazove ljubomoru kod svog partnera, on to može da radi iz mnogo različitih pobuda. Najčešće želi da dobije potvrdu da je voljen, jer je nema u željenoj meri ili je ne dobija na način na koji ume da je prepozna. Izazivanjem ljubomore zaista možemo izazvati i promenu ponašanja te druge osobe, navesti je da trči za nama, ali je važno da znamo da to što radi nije ljubav, već sujeta i strah da nas ne izgubi. Kada se sve slegne, ta naša taktika ostaviće nezarastajuću pukotinu u vezi, trajno narušeno poverenje. Zato, ako od partnera ne dobijamo potvrdu da nas voli, treba da pričamo sa njim, sakupimo hrabrost i priznamo svoju brigu. To je jedini način da budemo umireni i razuvereni a da ne ugrozimo odnos.

* Neke osobe su prosto sklone igranju igrica u vezi. I često “izrežiraju” zahlađene odnose. Šta time nastoje da postignu?

– Neophodno je da učimo decu, ali i sebe, hrabrosti u bliskim odnosima. Ona je potrebna da priznamo sebi, pa onda i drugoj osobi, da nas je strah da je ne izgubimo, da se bojimo, da se zbog nečeg kajemo, da prihvatimo da smo pogrešili i da možemo biti odbijeni. Ljudi koji igraju igrice su uplašeni od svega ovog i rade sve da to izbegnu. Što je bliskost između dvoje ljudi veća, to se i psihološke igre igraju češće, jer je rizik od emotivnog povređivanja veći. A nema zapravo ničega toliko rizičnog u ovim osećanjima, kada ih sebi dozvolimo. Ako smo odbijeni, patićemo, ali pošto je patnja prava i autentična, vrlo brzo će da prođe. Ali ako pokušavamo da je izbegnemo i igramo igru, tada mnogo duže ostajemo u zabludi i u tobožnjem bliskom odnosu.

* Da li je veza sa manipulatorom ponekad začarani krug iz koga je teško izaći?

– Da, jer mi najčešće imamo slabu tačku koju manipulator na specifičan način koristi. Ako smo skloni tome da sebe mučimo osećanjem krivice, i ako je često osećamo, verovatno smo za partnera izabrali baš osobu koja je sklona da manipuliše tim osećanjem kod nas. Shvatiti šta se dešava je ogroman korak ka izlasku iz takvog odnosa.

NE DAJTE DA VAS PARTNER PRITISKA

* Koje su najslabije tačke manipulatora?

– Bilo da govorimo o svesnom ili nesvesnom manipulisanju, najbolji protivotrov je izvođenje svega što se dešava na psihološkom polju napolje, na socijalni nivo. Otkriti svoje motive i osećanja. Manipulatori dejstvuju na psihološkom planu, “između redova”, i očekuju da tu igru igramo sa njima na taj način. Ako se ne upuštamo u to, već se trudimo da razgovaramo otvoreno sa njima, oni tada gube način da nastave sa manipulisanjem. Dovoljno je da govorimo kako se osećamo, najiskrenije, u ovoj formi: “Osećam da me pritiskaš da uradim nešto što ne želim”, “Kad ti kažeš to i to, ja se tada osećam…”, “Potrebno mi je vreme da razmislim, sada se osećam pritisnut da odmah odgovorim, a nisam spreman”…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *