Zašto se NIPOŠTO ne treba oženiti intelektualkom?

Najpre da razjasnimo šta je zapravo intelektualka. Ona koja je završila fakultet, makar i šumarski ili neki od privatnih koji niču kao pečurke posle kiše i koje nije završio samo onaj ko nije ni upisao? Sumnjamo.

Intelektualka bi, po logici stvari, trebalo da bude svestrano obrazovana, bez obzira na fakultet koji jeste ili nije završila, da tečno govori bar dva strana jezika, odlično vlada maternjim jezikom i razlikuje npr. Mocarta od Baha, Renoara od Pikasa (za početak).

Drugim rečima – osoba na višem nivou sveti.

„Ne ženi intelektualku, kume!

Oženi „intelektualku“ i ona ti neće dati četvoro dece ni doneti doručak u krevet.

Da li se PAMETNI muškarci uopšte žene?

Sa intelektualkom ćeš dobiti njene fantazme, pušački kašalj i taštu koja nosi kratku kosu ofarbanu u zeleno.

Kod intelektualke si na petom ili šestom mestu liste njenih prioriteta, uz večitu borbu da ne sklizneš još niže.

Intelektualku ne pitaj gde ide, s kim je bila i koliko je novca potrošila, jer takva pitanja zadiru u njenu ličnu slobodu.

Intelektualka prilikom sklapanja braka neće uzeti tvoje prezime nego će zadržati sopstveno, jer to je prezime ugledne porodice prestoničkih intelektualaca.

Intelektualka kuva ručak jednom mesečno, sve „zdravo“ – zelene salatice sa đumbirom i nula kalorija.

Intelektualka prezire crkvu gde se sav narod krsti, ona istražuje „nove duhovne horizonte“, što znači da ćeš i ti s njom da vežbaš jogu i udišeš dim iz onih mirišljavih štapića.

Ako nećeš, onda si nepopravljivi seljak i predmet sažaljenja supruge i njenih vajnih prijatelja iz akademskog kruga.

Hajde sad, vreme ti je da prošetas kerove, vidiš da cvile. I usput kupi boks Marlboroa i dopunu za mobilni.“ (BLAJBI)

luna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *